Stres i anksioznost su prisutni su svim poljima – ukoliko ste osoba koja nosi bilo kakvu odgovornost na sebi, bilo da je reč o porodici, poslu, školi, fakultetu ili nekom drugom aspektu života. Ono što verovatno ne znate je kakve su njihove posledice na zdravlje.
U 21. veku u kome živimo mnogo “brže” nego što je to zdravo i preporučljivo, simptomi stresa i anksioznosti su postali kao izlizana fraza o kojoj nemamo vremena da razmišljamo. Već ovo je alarm za uzbunu, jer hormon koji ovo izaziva nije od onih na koje bi trebalo da se navikavate u svojoj svakodnevici.
Posledice stresa i anksioznosti na zdravlje su vrlo negativne na duže staze, ali dobra vest je da postoji niz načina da ih predupredite, ili barem ublažite u najvećoj mogućoj meri.
Malim koracima i zdravim navikama možete osigurati bolji osećaj tokom celog dana.
Sigurno se pitate – koji su to koraci?
Najbolji put do ovog odgovora je, za početak, informisanje o tome šta je hormon stresa – kortizol, šta ga uzrokuje, kako ga otkloniti i kakve su posledice stresa na zdravlje.
Kortizol je najvažniji hormon stresa u organizmu. Zbog načina na koji kortizol deluje, on se može smatrati itekako korisnim hormonom, sve dok je aktivan samo umereno i onoliko koliko je organizmu zaista potrebno. Da biste bolje razumeli, kortizol je hormon koji vam pomaže da se probudite ujutru i započnete dan, kao i da brzo i adekvatno reagujete u slučajevima opasnosti.
Kortizol ima ovakvo dejstvo jer podstiče oslobađanje aminokiselina iz mišića, masnih kiselina iz masnog tkiva i glukoze iz jetre, a produkt svega toga je ona količina energije koja je organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Međutim, ne bi se moglo reći da je porast kortizola uvek umeren, usled izloženosti svake prosečne osobe problemima, gužvi i nedostatku vremena.
Gužva u saobraćaju, nesuglasice sa porodicom/prijateljima/kolegama ili neplaćeni računi mogu biti okidači stresa. Porast kortizola u tom slučaju dovodi do velike količine energije sa kojom organizam nije spreman da se izbori u svakom trenutku, što stvara stres i neprijatan osećaj. Nažalost, većina ljudi se sa ovim susreće više puta na dnevnom nivou.
Najčešći simptomi stresa
Od simptoma stresa do onog što nazivamo hornični stres, put nije dug. Za nastanak ovog neprijatnog stanja dovoljno je samo da ignorišete činjenicu da ste pod tenzijom i da nešto nije u redu.
Prvi simptomi stresa se manifestuju kroz poremećaj digestivnog sistema – otežano varenje, zatvor ili dijareju. Jasni pokazatelji stresa su i nesanica, vrtoglavica, pad imuniteta i bol u grudima. Ipak, ovo su neki simptomi koji su vrlo jasno vidljivi i osetni, a kada nastupi stres simptomi mogu biti i skriveni.
“Skriveni” simptomi stresa se ogledaju u nedostatku koncentracije i fokusa na zadatke koje obavljate, a ovo je neretko praćeno i slabijim pamćenjem, naročito ako ste zatrpani brojnim informacijama na dnevnom nivou.
Takođe, ukoliko ste često nervozni, sitnice vas iritiraju i osećate uznemirenost zbog svega, trebalo bi da razmislite o tome koliko ste izloženi stresu, pre nego što krivicu prebacite na ljude ili okolnosti oko vas. Stres za sobom neminovno vuče i pesimizam, što je prilično jasan znak da nešto treba da promenite.
Najčešći simptomi anksioznosti
Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti.
Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Osim toga, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su osećaj nervoze, nemira i tenzije; doživljaj nadolazeće opasnosti; osećaj slabosti i umora; teškoće u koncentraciji; poremećen san; nemogućnost kontrole brige; izbegavanje određenih mesta i situacija; doživljaj krivice; doživljaj neadekvatnosti.
Uzroci stresa i anksioznosti u svakodnevnom životu
Ukoliko ste nedavno ostali bez posla, prošli kroz razvod braka, pali težak ispit na fakultetu ili pokvarili odnos sa dragom osobom, vrlo je verovatno da trpite određeni stres koji je neminovan u ovakvim situacijama. Hteli vi to ili ne, u ovakvim situacijama osećate tugu, bes, razočarenje ili druge emocije koje su važni uzroci stresa.
Stres i anksioznost, pri tom, nisu nešto što se striktno vezuje za život odraslih – i deca su neretko pod pritiskom zbog neuspeha u školi, izgubljene utakmice na trenigu ili vršnjačkog nasilja koje je u 21. veku dobilo niz ranije nepoznatih oblika.
Mogu li stres i anksioznost da se nakupe u određenim delovima tela?
Itekako! Verovali ili ne, uticaj stresa i anksioznosti je višestruk i može da pogodi mnoge procese i delove organizma, za koje verovatno nikada ne biste rekli da su u vezi sa njima.
Ovo su samo neki od načina na koje se posledice nerviranja i slična stanja manifestuju na zdravlje organizma:
- Možete osetiti bolove u vratu i ramenima
- Oni su izazivači migrene i vrtoglavice
- Izazivaju bolove u stomaku
- Bol u vilici usled škrgutanja zubima
- Emotivni stres utiče na srce i kožu
- Od njih pate i vaši zglobovi, kosti i mišići
- Imuni sistem slabi kada ste pod stresom
- Bolovi u grudima, kratak dah praćen doživljajem gušenja
- Vlažni i hladni dlanovi
Kako smanjiti stres i anksioznost i poboljšati zdravlje?
Sada kada je jasno šta ih uzrokuje i kako utiču na zdravlje, možemo da se pozabavimo i načinima za njihovo ublažavanje.
Njih je nemoguće potpuno izbeći, ali uz odgovarajući stav, zdrave navike i određene namirnice, moguće je njihove negativne posledice svesti na minimum.
- Više se bavite fizičkim aktivnostima
- Povedite računa o ishrani – više vitamina B
- Spustite nivo unosa kofeina
- Smanjite vreme koje provodite sa elektoronskim uređajima poput telefona i računara
- Posvetite se sebi i stvarima koje vas ispunjavaju – praktikujte self-care
- Provodite više vremena sa vama dragim ljudima i životinjama
- Naučite da kažete NE
- Izbegavajte prokrastinaciju(odlaganje obaveza)
- Iskoristite sunčane dane i boravite više u prirodi